Најбољи интерес  деце и младих је централни принцип приликом одређивања сваке одлуке или спровођења активности у вези са заштитом деце и младих. Било да се ради о процени подобности родитеља током развода брака, или о процени потенцијалних усвојитеља, или о процени личности и социјалног контекста малолетне особе у поступку пред судом, наши стручни тимови у први план стављају „најбоље интересе детета или младе особе“.

Они своју процену доносе руководећи се основним начелом, а то је:„Шта је у конкретном случају најбоље за конкретно дете или младу особу“.

Дакле, најбољи интереси детета имају предност над интересима родитеља, односно старатеља, установе или заједнице, у ситуацијама када се ови интереси разликују.

Закон о социјалној заштити прописује да је малолетно лице (дете) и пунолетно лице до навршених 26 година живота (млади) корисник права и услуга у систему социјалне заштите када му је услед породичних и других животних околности, угрожено здравље, безбедност и развој, односно ако је извесно да без подршке система социјалне заштите не може да достигне оптимални ниво развоја, а нарочито:

1. ако је без родитељског старања или у ризику од губитка родитељског старања;
2. ако његов родитељ, старатељ или друго лице које се о њему непосредно стара није у стању да се о њему стара без подршке система социјалне заштите, услед здравствених разлога, менталног обољења, интелектуалних тешкоћа или неповољних социо-економских околности;
3. ако има сметње у развоју (телесне, интелектуалне, менталне, сензорне, говорно- језичке, социо-емоционалне, вишеструке), а његове потребе за негом и материјалном сигурношћу превазилазе могућности породице;
4. ако је у сукобу са родитељима, старатељем и заједницом и ако својим понашањем угрожава себе и околину;
5. ако се суочава с тешкоћама због злоупотребе алкохола, дрога или других опојних средстава;
6. ако постоји опасност да ће постати жртва или ако јесте жртва злостављања, занемаривања, насиља и експлоатације, односно ако су му физичко, психичко или емоционално благостање и развој угрожени деловањем или пропустима родитеља, старатеља или друге особе која се о њему непосредно стара;
7. ако је жртва трговине људима;
8. ако је страни држављанин односно лице без држављанства, без пратње;
9. ако се његови родитељи споре око начина вршења родитељског права;
10. ако има друге потребе за коришћењем социјалне заштите.